tek je treći dan, a ja.

kao htjela sam ovdje pisati svaki dan.
najgore mi je to. jer je to sve ista duga plahta.
i ne vidim početak ni kraj ni gdje prelazi u smisao.
a ni na koji način.

danas smo ipak bile nas 4 samo.
umjesto nas 5.

maja je probala jogu. ja sam hodala bosa i ležala na suncu.
gledala kornjače. male patke. polumeditirala.
opet hodala bosa. čudila se sebi, po ne znam koji put.

pa smo skupa jele neke grickalice.
dala mi je neku staru gloriju. ima ljubavni roman u sebi.
pročitat ću ga sretno. koliko je dugo prošlo otkad sam čitala glorijine ljubavne romane.
tako davno. kad je još pišta bio živ.
i pitala sam ga, na plažici u rovinju.
njega i moju mamu.
da mi kažu što misle o oralnom seksu.
mislim da nitko od njih nije htio da ih to pitam.
ikad. pa ni tad.

i derala sam se preko cijele plaže da mi kažu šta je to pubis.
štaćeš.

pište više nema. odavno. ja sam tad bila neko dijete.
odavno.

onda smo šta dalje?
onda smo.
dočekale cure. i pile smo kavu.
i dobile smo šarene papire i trajanje na vidikovcu.
onda smo se sjurile dolje na neko predavanje.
koje je meni ispalo začuđujuće dobro.
a i neki mišić je projurio tamo. mali. poljski, kao.

onda je tonka slušala mene kako pričam s njom.
pa otišla doma.
ja sam nekako brbljajući čula njenu tišinu i nisam znala šta je.
ali sam nastavljala riječi jer je njena tišina od toga nekako.
kao rasla, širila se, proljepšavala se za nju.
(možda sam izmislila, krivo vidjela)

onda smo išle. nas tri.
krenule smo zapravo kao 5 malih crnaca, pola agate kristi.
i eto nas na nas tri. koje smo krenule na štand s dm namazima. i jele smo do besvijesti.
dok se nismo jako fino najele i jako dobro znale koje namaze želimo.

onda smo išle mjeriti minerale i masnoće u tijelu.
to je bio kuku lele jer sam mislila da će me od sada čekati zauvječni sport.
(što nije loše, osim kad mislim da moram)

onda smo izgubile i ivonu.
pa smo maja i ja prerasporedile ručnike i sjele na bicklove.
i krenule doma. prema pivi. i spajsi limunadi.

i onda smo.
još malo malo malo.
otišle do mene doma.
gdje je na stolu u boravku.
bila čaša vode, neko cvijeće u vazi.
i pisaća mašina.

a na malom stolu u borakvu. jedna knjiga koju čitam.
i jedna tekica u koju crtam.

tu nevjericu ne mogu objasniti nikome.
tko nije barem 11 puta vidio kako inače izgledaju ti stolovi.

ja sam neka druga.
neka bolja.
neka koja se.
malo bojim ostati.

jer se bojim da se jednog dana više neću prepoznati.