koji je uopće dan?
tko sam ja?
tko su ljudi koji su oko mene?
gdje sam ja to?
oh, sve se povanzemaljskilo.
radila sam leptiriće do sada.
radim leptiriće od papira i sve kao...
- - -
poslije je.
dan je pri kraju.
išla sam na neko grupno mantranje.
pisali smo što sve želimo odbaciti ili čemu se približiti.
puno sam napisala. a opet nisam napisala nešto. i ok.
jako sam bila mirna prije toga. sjela sam i čitala knjigu.
malo sam i pjevala, kad je billy joel pjevao.
just the way you are.
uglavnom. onda smo neku mantru ponavljali valjda 108 puta.
malo me kopkalo što ne mogu ja biti ta koja broji.
gledala sam skoro cijelo vrijeme u riječi.
i čitala ih.
onda sam malo gledala ljude kako žmire.
svi su popamtili riječi, činilo se.
onda sam i ja malo probala popamtiti.
ponekad mi je išlo, ponekad nije.
i tak.
mislila sam.
nisam se baš sasvim prepustila. valjda.
ali ipak je bilo lijepo imati glas. koji nešto radi.
sad sam preumorna da bi pisala još nešto.
što je šteta. jer sve što današnje ne zapišem danas.
ne ide dalje.
dan je bio dug i rano je počeo.
bilo mi je lijepo.
puno danas kroz dan.
mislim da je to sasvim dovoljno za napisati sad.
laku noć...
Nema komentara:
Objavi komentar