samo sam cendrava, ništa mi nije...

odcmoljila sam par tura danas.
valjda mi je dojadilo sve ispišavati.
treba nešto i odsuziti...

ah.

možda ne bi trebala jutro započeti slikama požara.
a i općenito. internetom.

išla sam u dm i knjižaru i dućan po hranu.
to je kao neki veliki shopping u mom mikrosvijetu.
emocije variraju. zadaci se čine golemi. ali izvedivi.
a onda samo neki mali slom.
cendranje (mogu do 10 minuta plakanja sad već i bez alarma.
ne treba mi više puno...).

i tak.
pa šta sad...
nije da svaki dan treba biti blistav.

iako sam dosta toga danas napravila.
tako da ne znam šta sam uopće plakala.
trebala bi biti ushićena!
ali ok.

možda budem ushićenija za koji dan...