procesi.

uf.

dan od težine.
zubarica je sa mnom završila do ljeta.
ja sam u slojevima nesigurnosti.
gule se s mene.
ali osjećam ih. idu...

opet mi se dogodilo. nešto što mi se često.
sjedila sam tamo.
i procurila mi je krv na zubarskoj stolici.
po stolici. po haljini.

rekla je zubarica -mi ćemo vam pomoći.
i ponudila mi je tampon. i vlažne maramice.
tampon meni nikad nije funkcionirao.
pa ni tad nisam htjela.
samo sam rekla da ne.
imala je, srećom, uloške.
sve je prošlo lako.
ali ja sam se unutra.
opet rasipala.
i krenula van po kiši.
i vjetru. s krvavom mrljom po haljini.
nije me bilo strah ni sram kao nekad.
bila sam samo. ne znam.
plakala sam. iako sam znala da je sve dobro.
iako sam znala da me paze.
da mi ljudi pomažu i žele pomoći.
iako sam znala da nije ništa strašno.
da mogu. da budem.
da ima prilika.
iako sam znala da mi ni kiša ni krv ne mogu ništa.
plakala sam jer nisam znala bolje.
i plakala sam od zahvalnosti što su takvi ljudi oko mene.
plakala sam i bila nijema.
nisam mogla hvala reći nikome osim svojoj dubokoj nutrini.