vruće mi je i možda sam malo i ljuta na samu sebe.
što ne znam drugačije. sve sam se nekako nadala da ću u kolovozu obaviti sve.
i biti gotova. a ne može tako...
i sad sjedim. pijem tursku kavu bez mlijeka.
dogovaram druženja za koja imam vremena.
dogovaram sa sobom zadatke za koje isto imam vremena.
samo što to vrijeme nije zadani rok.
ma koliko si ga ja pokušala zadati.
to je vrijeme jednostavno - nekad.
nekad; kad dođe na red...
uskaču nove stvari stalno.
ne mogu ih zaustaviti, osim ako se izoliram.
a ako se izoliram... onda sam tužna.
to mi nije opcija. da samoj sebi radim tugu.
onda i zadaci postanu tuga. a to nećemo.
pih.
i šta sad?
jedan dan je cilj pročitati sve knjige.
izvediv cilj. malo intenzivan, ali izvediv.
međutim.
već idući dan je cilj.
proći sve nivoe duolinga.
(dok memrise igram usput)
ja bi danas najradije.
završila sve dixit priče.
sve pismoteke.
sve blog postove za 10000 zagreb.
portugalske riječi.
a znam da će mi za to trebati još puno drugih danasa.
današnji danas nije dovoljan.
pa onda štajaznam.
mogu možda ipak malo i voziti bicikl.
kad već ionako ne stignem sve.
danas.
ah.
Nema komentara:
Objavi komentar