slabe točke jake točke.

"slabost je nešto što nam može učiniti veliku uslugu, ako si priznamo da je imamo."
(tao mede pooha, benjamin hoff)

dakle šta.
jučer sam se emocionalno raspala na skoro totalnu glupost.
čitam knjigu. i pokušavam je završiti u istom danu.
neki moj izazov sa samom sobom.
na stranici 180 sam silno sretna jer ima još samo 40-ak stranica.
veselim se kraju, raspletu i sve to.
kratko zatvorim knjigu.
i skužim da sam na pola.
kako mogu biti na pola ako sam na 180/217?
pogledam zadnju stranicu - 342.
lom.
nešto unutra je puklo.
i val tuge. razočaranja. prevarenosti.
obeshrabrenje. nedovršenost. nedovoljnost.
usamljenost.
nevjerojatan val.
plakala sam tako tužno i jako.

i ništa... prošla kroz to. ali trajalo je ostatak dana.
dijelom dokučila zašto je došlo.
dijelom i nisam baš...
nema veze.
poslije sam nastavila čitati i bilo je lijepo kako je nela spasila slona.

ok. to jučer.

danas.
sam otišla do maksimira trčati. plan je bio probati 2km.
prvi put ikad. nisam znala hoću li moći. nikad ne znam.
hoću li moći.

došla sam tamo i bilo je prevruće za išta.
htjela sam se vratiti doma. ili možda samo malo prošetati.
ali sam krenula. istrčala malo više od 500 m.
pa hodala. pa još po mrvicu trčala.
možda sam skupila oko kilometar sve skupa. možda.
i onda se sjetim da mi je bitno probiti neka svoja ograničenja.
recimo oko 3 po treningu.
i pobrojah ih.

* odlučila sam trčati iako su mi drugi rekli da ovo nije vrijeme za trčanje.
to je odlično jer se nisam naslonila na njihovu izliku.
* otišla sam ujutro trčati iako to ne volim. ali pomaknula sam se.
* kad sam vidjela stazicu i vrućinu - nisam se okrenula - a htjela sam. ozbiljno sam htjela.
* kad sam skužila da nemam nikako volje istrčati 2km čak ni ako mogu - otpustila sam taj cilj za danas. i nisam bila razočarana sobom ni propitkivala se. samo sam ga pustila i trčala koliko mi je ok.
* kad nisam više imala nikakav cilj ni ideju, a htjela sam još malo trčati - odlučila sam trčati jedan krug ovako - hlad trčim_sunce hodam. što je super jer sam si bila fleksibilna i samozabavila sam se jer sam smislila nešto van plana.

i to je onda bilo dobro.
možda moj konačni cilj neće biti dosegnut u nekom zadanom roku.
iako svi tvrde da ja to mogu.
ali kako bi drugi znali kad ja mogu, a kad ne?
a možda će biti.
vidjet ćemo.

pa onda ajmo opet...
skalinada na repeat.
"tu se penje
 tu se pada
...
svaki korak jedna skala
svaka skala jedna nada"