jednom ladom sim drugom ladom tam.

stvarno mi ne idu naslovi.
netko bi mi rekao da se ni ne trudim da mi idu.
to je točno.
ali mogli bi mi spontano i prirodno ići svejedno.
da nisu takvi!

uglavnom.
ustala sam u pola 4. nakon što sam valjda zaspala oko 1.
popila kavu i doručkovala da bi  bila spremna krenuti u 4.
kako smo se dogovorili.
ali se onda hrvoje budio vječno.
na kraju sam čitala knjigu dok sam ga čekala.
i samo sam mu rekla - ja ti vozim tak kak se ti spremaš.
sporo.

uglavnom. vozila sam tako polako. i malo brže.
u 5 ujutro. divno je bilo. on je spavao iza... i baš sam se osjećala.
meko i dobro.

stigli smo do tate. zamijenili lade.
i ja sam krenula nazad doma.
lada, crvena prikolica i ja.

malo sam bila umornija dok sam se vozila nazad.
i stala sam na kavu. čitala knjigu.
slušala dva muškarca koji su sjeli za moj stol.
pričali. čitanje knjige na odmorištu 'ravna gora' je skroz ok.
a i parkiranje na parking za buseve.
dugo nisam vozila tako.
divno je bilo.

onda sma došla doma, skršena. zaspala.
još sam se pokrila dekom jer mi je bilo vruće.
logično.
pa sam se probudila svakakva.
i odlučila u grič na reviju europskog filma.
nitko mi se nije pridružio.

do tad sam radila kuverte... vrijeme im je.

i tak.
e i da.
aktivirala sam mobitel.
sad se borim s problemima tačskrinizma.
ida kaže da se ona tako već 5 godina.
uf.
ali barem nisam više živčana na to.
pa mogu...

film je bio mek. šarmantan.
pasao mi je.
mislim da ću pokušati cijeli tjedan ići.
na sve filmove.
pa da (me) vidimo.