curenje perfekcionizma.

kao da sam napravila male rupice po sebi.
kao sito, samo ne tako zgusnute.
da neke stvari mogu curiti van.

prala sam suđe i čekala tonku/martinu.
i mislila kako još uvijek kompliciram.
iako bar s njih dvije znam da sve bude lijepo.
a ipak. ja ne lovim ritam.
i nekako. ovo ono.
pa se prepustim.

i ok.

imala sam divan post u glavi.
onako, ciljano. na temu.
da nešto konkretno ekšli kažem.
o tom otpuštanju perfekcionizma na puno nivoa.
i benefitima koje donosi.
ali izgleda da uopće nije vrijeme za.
neke konkretne postove.

samo slova koja klize.
možda je to i dalje 'samo' trening lakoće i otpuštanja.
ono.
piši šta ti se piše... koga briga za konkretno.