mamin rođendan...

zvala sam je i baš smo lijepo pričale.
nekako smo nas dvije puno narasle. svaka za sebe, a i skupa.

maja opet na reiki. trajalo je dugo.
pukla joj je guma pa je to išla popraviti...
i tako je došla nekad ne znam kad.
ja i dalje vježbam rastezljivost vremena, da je sve ok.

lijepo nam je bilo.
onda smo u sporosti igrale 'čovječe ne ljuti se' i 'pogodi tko'.
šapica je divna i tu je valjda kao životni rimajnder da sve ima svoj red i da je sve u redu.
i da taj red nije nužno tvrd i krut. nego plesan i pokretan i mek po potrebi.
ali je ipak red.
e to mi nisu objasnili kad su me redom - silili...
ali eto, objašnjava mi to sad svemir.
kroz dane, ljude, šapice... polako me uči ležernost i opuštanje.
a već sam naučila neke stvari.

a onda smo se napokon s oliverom vidjele.
i psom. i tamo smo mi po cmroku, rekla sam ja.
poslije sam gledala po karti i možda to nije cmrok, nego tuškanac.
šta bi ja znala, nije da oduvijek živim u zagrebu. je!

uglavnom. bilo je divno.
šetati šumom i gledati ta dva psa. pa njihovi susreti s drugim psima.
karakteri. igranje, istraživanje, ležanje.

oliver je sjajan. to već znamo.
tonka je rekla da je zvučao kul i kad sam prvi put pričala o njemu.
i baš onako. puno tema mi je mojih to pokrenulo.
možda im je malo bliže ono njihovo vrijeme.
voljela bih da je...

šapa me pred poštom tako ljupko pričekala.
a bojala sam se da će lajati ili brinuti.
ne. dama.

listam mirnine knjige. uzimam s polica, čitam, vraćam, preispitujem se.
lakše mi je duže biti uz neke knjige, u nemojem prostoru.
možda bi trebala par dana prespavati u knjižnici...

mučim se s tim čitanjem. volim knjige, a kad krenem čitati.
mnoge me bole i teško mi je pročitati cijelu. tražim, valjda.
mirim se i s tim da samo tražim.
što bi rekla klara - 'hoćeš mi pričati i ako samo pokušavam?' :)

lovro me pitao hoću li letjeti s njim.
htjela sam.
ali nisam mogla zbog šapice.
i to je ok. nadam se da ćemo ipak letjeti.
panorama zagreba je <3
avioni su <3
i divno mi je da on leti.
divno divno.

lako je biti sretan ako oko tebe budu ljudi koji žive sebe.
i ako su oko tebe psi koji vole svoj život.
sreća tad nije nikakav posao, samo prepuštanje...